Nova studija otkrila je sličnosti između ljudskog mozga i kosmičke mreže galaksija.
Naučnici su otkrili sličnosti u radu dva sistema potpuno različitih razmera – mreže neuronskih ćelija u ljudskom mozgu i kosmičke mreže galaksija.
Istraživači su proučavali dva sistema iz različitih uglova, posmatrajući strukturu, morfologiju, kapacitet memorije i druga svojstva. Njihova kvantitativna analiza je otkrila da veoma različiti fizički procesi mogu stvoriti strukture koje dele nivoe složenosti i organizacije, čak i ako se razlikuju po veličini za 27 redova veličine.
Samu neobičnu studiju sproveli su italijanski stručnjaci u dve veoma različite oblasti – astrofizičar Franko Vaca sa Univerziteta u Bolonji i neurohirurg Alberto Feleti sa Univerziteta u Veroni.
„Zanimljiv stepen sličnosti koji otkriva naša analiza čini se da sugeriše da je samoorganizacija oba složena sistema verovatno oblikovana sličnim principima mrežne dinamike, uprkos radikalno različitim razmerama i procesima u igri“, napisali su naučnici u svom novom radu .
Jedan od najupečatljivijih uvida studije uključivao je posmatranje neuronske mreže mozga kao univerzuma za sebe. Ova mreža sadrži oko 69 milijardi neurona . Ako vodite računa o brojkama, vidljivi univerzum ima mrežu od najmanje 100 milijardi galaksija.
Druga sličnost je definisana priroda njihovih mreža – neurona i galaksija – koje imaju čvorove povezane filamentima. Proučavajući prosečan broj veza u svakom čvoru i grupisanje veza u čvorovima, istraživači su zaključili da postoje određeni „nivoi sporazuma“ u povezivanju, što sugeriše da su dve mreže rasle kao rezultat sličnih fizičkih principa, prema Feletiju.
Zanimljiva su i poređenja kada je u pitanju sastav svake strukture. Oko 77 odsto mozga čini voda, dok je oko 70 odsto Univerzuma ispunjeno tamnom energijom. Oba su pasivni materijali koji imaju indirektnu ulogu u svojim strukturama.
Sa druge strane, oko 30 procenata mase svakog sistema se sastoji od galaksija ili neurona.
Naučnici su takođe otkrili neverovatnu sličnost između fluktuacija gustine materije u mozgu i kosmičke mreže.
„Izračunali smo spektralnu gustinu oba sistema. Ovo je tehnika koja se često koristi u kosmologiji za proučavanje prostorne distribucije galaksija“, rekao je Vazza u saopštenju za javnost. „Naša analiza je pokazala da distribucija fluktuacije unutar neuronske mreže malog mozga na skali od 1 mikrometar do 0,1 milimetar prati istu progresiju distribucije materije u kosmičkoj mreži, ali, naravno, na većoj skali koja ide od 5 milion do 500 miliona svetlosnih godina“.
Pogledajte novu studiju „Kvantitativno poređenje između neuronske mreže i kosmičke mreže“, objavljenu u Frontiers in Phisics.
Verovali ili ne, sedenje na našim ramenima je najkompleksniji objekat koji je majka priroda stvorila u poznatom univerzumu. Morate da pređete najmanje 24 triliona milja do najbliže zvezde da biste pronašli planetu koja možda ima život i možda ima inteligenciju. Pa ipak, naš mozak troši samo oko 20-30 vati energije, a ipak obavlja proračune bolje od bilo kog velikog superkompjutera. – Mičio Kaku
