Usled priliva različitih informacija, od kojih su mnoge netačne , pre svega treba da razgraničimo sledeca dva pojma: povremeni post i autofagija.
Povremeni post je praksa koju mi sprovodimo ,u smislu da se voljno odričemo hrane za neki određeni vremenski period. Autofagija je unutarćelijski proces , koji predstavlja samočišcenje ćelija, odnosno proces u kom ćelija svoje istrošene delove lizira, odnosno razgradjuje i onda ih ponovo koristi, kao jedna vrste unutarcelijske reciklaze. Tako da je povremeni post praksa koja ima brojne zdravstvene benefite i u nekim situacijama dovodi do autofagije, ali ne uvek. Na žalost, ne mozemo uvek da znamo da li se dešava proces autofagije, nego možemo posredno da zaključujemo iz toga kako se osoba oseća ili izgleda.
Postoje različite vrste povremenog posta
Postoje različite vrste povremenog posta ,on se deli na nešto sto se zove vremenski ograničeno jedenje i to spada u najkraće vrste postova, one koji traju manje od 24 časa. Najpopularniji među njima je post 16/8 , gde se tokom 16 sati ne uzima uopšte hrana, a onda se u periodu od 8 sati jede. To je najlakše sprovesti tako sto ćete uveče večerati i onda ćete preskočiti doručak. Jedno od najčešcih pogrešnih uverenja jeste da se doručak ne sme preskakati. Sama reč na engleskom jeziku za doručak je breakfast, tacnije break the fast , prekid posta. Nigde ne piše u koliko sati to razbijanje’’ posta mora da bude, 6,7,8,9 ili 10 ujutru. To je jednostavno prvi obrok kojim vi prekidate taj post. Svi mi ustvari postimo od poslednjeg obroka uveče do prvog obroka sutradan i uglavnom tada prođe 12 sati.
Sto je duži post, to je veca verovatnoća da ce doći do procesa autofagije. Za početak, najbezbedniji postovi su kraći i u zavisnosti od medicinskog stanja osobe se produžuju. Kao sto šam i napomenula, kraći postovi su unutar 24 časa, duži postovi do 36 casova i bas dugački koji su duži od 36 sati ( uglavnom terapijski postovi koji moraju da se prate u zavisnosti od zdravstvenog stanja osobe).
Gladovanje ili post, najvise utiče na nivo hormona insulina
Gladovanjem, naš organizam dobija priliku da reguliše rad svojih hormona. Gladovanje ili post, najvise utiče na nivo hormona insulina. On je vrlo važan hormon koji reguliše nivo sećera u krvi i on odlučuje da li ćemo mi da sagorevamo naše masnoće ili ćemo jos malo da ih skladištimo u vidu masnih naslaga. Kada je nivo insulina povišen, nema mršavljenja jer on bukvalno zaključava masne ćelije i tek kada insulin padne na neke niže vrednosti , onda masne ćelije mogu da se otvore. Post ustvari dovodi do pada nivoa insulina i do mogućnosti da organizam pokrene metabolizam masti.
Uvek treba slusati svoj organizam ali mu takodje i treba pružiti uslove u kojima on govori smisleno. Treba birati hranu koja ZAISTA hrani, jer na zalost, okruzeni smo hranom koja to ne cini. Losa hrana,,zbunjuje’’ nas organizam, pa zbog toga smo cesce gladni kada jedemo industrijski preradjenu hranu, nego sto je nas organizam zaista gladan. Zbog toga je post odlican, jer on pomaze nasem organizmu da se ,, resetuje’’ na neki nacin i da se vrati na fabricka podesavanja kako bismo mogli zaista pravilno da tumacimo signale koje nam salje.
Osnovni nivo autofagije
Svaka ćelija ima nešto što se zove osnovni nivo autofagije, svakodnevno održavanje. Kada organela završi svoju funkciju ( ostari, više nije u funkciji) , lizozomi su zaduženi da vrše proces razgradnje iste ( nazovimo ih mini farbika za reciklažu) . Znači taj otpadni materijal ćelije se tu pošalje i onda se razgrađuje i uglavnom su to u pitanju proteini , koji potom mogu ponovo da se iskoriste ili da se iskoriste kao izvor energije. Taj proces se svakodnevno dešava u manjoj meri, međutim , to je i proces na koji možemo i svesno da utičemo i da ga pojačamo. Jedino što treba da radimo je da obezbedimo VREME u kome nećemo da se hranimo. U procesu autofagije u potpunoj ravnoteži se odigravaju „procesi razgradnje“ starih, oštećenih i degenerisanih ćelija, virusa, bakterija, gljivica i „procesi izgradnje“ novih ćelija.
U principu je bezbedno upražnjavati povremeni post, osim u slučaju nekih tezih metabolickih oboljenja ili trudnoce. S druge strane, osobe koje imaju neki metabolicki problem koji je pod terapijom, na primer dijabetes tip 2 ili povisen pritisak, trebale bi da poste zbog toga sto mogu na prirodan nacin da regulisu svoj medicinski problem, ali uz medicinski nadzor. Vremenom ,potreba za lekovima se smanjuje i u velikom broju slucajeva se problem trajno resava.
Prema jednom izveštaju objavljenom [9. oktobra 2018.], trojica muškaraca sa dijabetesom tipa 2 koristila su „povremeni post“ da bi preokrenuli svoju zavisnost od insulina – ali ne bi trebalo da pokušavate bez lekarskog nadzora, kažu stručnjaci. U novom izveštaju o slučaju kaže se da su tri pacijenta takođe izgubila na težini, a da se njihov HbA1C, mera nivoa šećera u krvi, poboljšao. „Ljudi su fokusirani na davanje lekova za dijabetes tipa 2, ali to je bolest ishrane“, rekao je autor studije dr Džejson Fung, medicinski direktor Intenzivnog programa upravljanja ishranom u Torontu.
Mnogi lekari su pobornici lečenja autofagijom
Mnogi lekari koji su pobornici lečenja autofagijom, kažu da je stav o vise obroka dnevno pogrešan iz prostog razloga sto insulin taman kada padne, ide sledeci obrok i tako tokom veceg dela dana,pogotovo ukoliko se praktikuje do 5 obroka dnevno. Praktično, čestom prehranom , vi non stop držite nivo tog hormona povišenim i sprečavate mršavljenje. S druge strane, ako ste doručkovali i niste jeli nista do večere , između ta dva obroka, organizam ima dovoljno vremena da spusti nivo insulina i da pokrene proces mršavljenja.
U toku procesa gladovanja i autofagije, vrlo je vazno da se unosi dosta tečnosti ( voda, nezaslađeni čajevi, kafa). Post je divan način da upoznate sebe i ne treba se plašiti ovog procesa. Kada se otrovi i ćelijski otpad izbace iz organizma, zdravlje kuca na vrata. Osim što se ćelije podmlađuju i regenerišu, jača se imunitet i usporava se proces starenja, bolesti nestaju.
Setite se za sam kraj, da su nasi preci živeli na ovaj nacin i da ovih modernih bolesti nije bilo u ovom formatu i ovolikoj ekspanziji. Pazite šta konzumirate, nije sva hrana za nas iako se nalazi na policama u marketima. Koliko sam primetila, zvanična medicina je tiha po ovom pitanju, ali opet dovoljno smo zreli da znamo i razlog tome.
Srećno!
