Šta je Mumio – Mumie i kako se koristi

Pre više hiljada godina, pčele koje su imale stanište u stenama i pećinama gradile su svoja društva na mestima koja životinjama i čoveku nisu bila na dohvat ruke.

Vremenom je dolazilo do fosilizacije meda, voska i matičnog mleča. Iako je nastao „mumio“ (mumie). Za sada to je jedina realna pretpostavka naučnika, jer mesta na kome se nalazi i sastojci koje sadrži „mumio“ (mumie) ukazuju na takvo poreklo.

Postoje razne vrste mumia čija klasifikacija zavisi od mesta nastanka.  U stara vremena, mumio (mumie) se koristio za lečenje najrazličitijih bolesti. Pominju ga još i Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi i mnogi drugi mislioci i lekari koje istorija pamti.

Sedamdesetih godina prošlog veka ponovo počela da mu se posvećuje zaslužena pažnja, jer je otkriveno da mumio (mumie) sadrži veoma retke aminokiseline, minerale i masne kiseline.

Rusija je do pre nekoliko godina zabranjivala izvoz mumia (mumie), jer je tamo tretiran kao nacionalno blago. Boja mu je tamna ili kestenjasto mrka, a ukus blago gorak.

Utvrđeno je da ima antikoagulantno delovanje (protiv zgrušavanja krvi – dr. T. R. Abdurahmanov, 1970), da leči bolesti perifernog nervnog sistema, radikulite, neuralgije, teške slučajeve neuralgije nerva trigeminusa kao i oboljenja centralnog nervnog sistema.

Kod tromboflebita dubokih vena donjih ekstremiteta mumio se koristi u količini od 0,3 g jednom dnevno u toku 10 dana. Ispitivanjem je ustanovljeno da su simptomi nestajali u potpunosti posle 8–10 dana (B. I. Kozlovskaja, A. M. Mamadalijeva, S. D. Madijarov, 1968).

Takođe je utvrđeno da mumio (mumie) stimuliše regenerativne procese kod infarkta miokarda, kao i da ubrzava procese obnavljanja svih mišićnih, nervnih i koštanih tkiva. Prelomljene kostiju zarastaju dva puta brže ukoliko se mumio (mumie) koristi (V. N. Ismailova, 1969).

Često se veoma vešto falsifikuje mumio (mumie). Ta pojava je bila prisutna još kod starih naroda. Interesantan način za uvrđivanje kvaliteta mumia (mumie), a koji su koristili stari narodi (zapisano od strane istraživača, putopisca koji je putovao srednjom Azijom).

On navodi da su petlu ili kokoški lomili nogu, a zatim uzimali 0,5g. mumia i mešali sa uljem crvene ruže. Da bi dobili ružino ulje, latice ruža su morali umakati u vodu i potom sve to zagrevali i ostavljali da vri. Voda je isparavala, a ulje koje ostaje se propuštalo kroz gazu.

Smesu mumia (mumie) i ružinog ulja su delom nakapali petlu u grlo, a veći deo su koristili za premazivanje mesta preloma. Ako bi petlu kosti srasle za 24 časa, mumio (mumie) su smatrali čistim i kvalitetnim. Dešavalo se da kosti srastu i za neverovatnih 16–17 sati!

Mumio (mumie) takođe pospešuje proces stvaranja krvnih elemenata. Ubrzava isceljenje traumatskih povreda i postoperativnih rana. Uspešno se koristi kod opekotina svih stepena. Blago i postepeno mumio (mumie) normalizuje rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Svojim delovanjem mumio (mumie) uništava stafilokoke, streptokoke i druge patogene bakterije.

Lekovitost mumia

Lekovitost mumia je dokazana i kod lečenja želudca i stomačnih problema, bubrega, tuberkuloze, rana i opekotina, čireva, astme, upalnih procesa, šećerne bolesti. Primenjuje se u ginekologiji, a izuzetan je u  postoperativnom periodu za jačanje imuniteta (S. Šakirov, T. M. Šamšina; S. I. Gerškalov, L. H. Habibov, A. J. Vojgelmen, A. S. Višnjevski, J. N. Nuralijev).

Na Moskovskom medicinskom institutu posebno navode kako mumio (mumie) potpomaže korekciju imunog sistema kod ljudi koji boluju od skrivenih imunodeficitarnih stanja. Naime, bolesnici od infekciono alergijske bronhijalne astme kod kojih je otkriven deficit T limfocita, dobijali su po 0,15 g mumia (mumie) dva puta dnevno, tokom 15–20 dana.

Posle završetka lečenja ustanovljeno je da su se T limfociti u krvi približili normalnim vrednostima. Nauka stavlja mumio (mumie) u biostimulatore prvog reda.

Autor: Milan Jovanović , apiaryum@gmail.com

Šta sve sadrži mumio -mumie?

Mumio (mumie) sadrži veliki broj minerala, šest aminokiselina, prirodne steroide, vitamine A, B, C i P (citrine), fosfolipide i polifenol komplekse, terpenoide. Takođe su prisutni u tragovima makroelementi (kobalt, nikl, bakar, cink, mangan, hrom, gvožđe, magnezijum i drugi). Postoji još sastojaka u mumiu (mumie) za koje nauka još i ne zna.

• Kalcijum (kalcijum fosfat) – Kalcijum je najzastupljeniji minerali u organizmu čoveka. Njegova osnovna uloga je izgradnja i održavanje optimalnog stanja kostiju, zuba, ligamenata. Važan je i za kardiovaklularni sistem, daje elastičnost vezivnom tkivu.

Nedostatak kalcijuma i magnezijma je česta pojava kod starijih osoba. Kako kod žena (naročito u menopauzi), tako i kod muškaraca kod kojih se takođe dešavaju hormonske promene. Kao posledica nedostatka i neiskorišćenja unetog kalcijuma i magnezijuma dolazi do smanjenja nivoa ovih minerala u organizmu (naročito kostima) i pojave osteoporoze.

Način da se spreči i zaustavi pojava i razvoj osteoporoze je dodatno unošenje ovih elemenata u organizam. Osim osteoporoze, nedostatak kalcijuma može izazvati deformacije kostiju, preosetljivost na stres, podložnost upalama i grčevima u mišićima. U slučaju nedovoljnog unošenja, kalcijum se rastvara iz kostiju, ulazi u krvtok i nagamilava se na zidovima krvnih sudova, šta može izazvati njihovo zakrečenje.

Da bi se kalcijum najbolje iskoristio, u organizmu je neophodno prisutstvo mnogih mikroelemenata i vitamina, a pre svega  magnezijuma, vitamina D i vitamina K. Radi što bolje apsorpcije kalcijuma potrebno je unositi i vitamine A i C, nezasićene masne kiseline, gvožđe, fosfor, mangan i dr.

• Magnezijum (magnezijum oksid) – magneziujm je esencijalni mineral. U organizmu odraslog čoveka se nalazi oko 25gr. ovog minerala (do 60% ove količine u kostima).  Neophodan je za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, zuba, mozga. Učestvuju u metabolizmu enzima.

Magnezijum je potrebno redovno dodavati u ishrani, naročito ženama u periodu do i posle menopauze, kao i ženama koje uzimaju sredstva oralne kontracepcije ili konzumiraju alkohol.

• Vitamin K (fitonadion) –  vitamin K je veoma važan za metabolizaanje kalcijuma u organizmu. Neophodan je za sintetisanje belančevina neophodnih organizmu, za pravilno funkcionisanje bubrega i zdravlje kardiovaskularnog sistema i krvotoka.
• Vitamin D (kalciferol) – vitamin rastvorljiv u mastima koji se u organizmu stvara prilikom izlaganja suncu. U organizam se može unositi i hranom.  Spada u vitamine neophodne za zdravlje organizma, naročito za zdravlje kostiju.

Naziv kalciferol je zbog njegove neophodnosti za metabolizam kalcijuma u organizmu. U odsutstvu vitamina D, kalcijum ne vrši svoju ulogu u metaboličkim procesima u organizmu.

Zajedno sa kalcijumom obezbeđuje zdravlje kože i čvrstinu kostiju, zuba i noktiju; održava normalnu aktivnost fermenata (enzima); ima jako antioksidantno dejstvo; smanjuje rizik od pojave svih vrsta onkoloških bolesti.

• Vitamin A (Beta karotin) – neophodan za stvaranje vezivnog tkiva u toku rasta i regeneraciju oštećenog vezivnog tkiva (uključujući koštano tkivo).
• Vitamin B1 (Tiamin HCL) – učestvuje u biosintezi mnogih sastavnih delova ćelija.
• Vitamin B2 (Riboflavin) – prisutstvo ovog vitamina obezbeđuje ćelije kiseonika za disanje i pravilnu deobu.
• Vitamin B6 (Pirodiksin HCL) – učestvuje u razlaganju nekih aminokiselina i hormona, veoma je bitan za apsorpciju nutrijenata (masti, aminokiselina, gvožđa, kalcijuma i sl.). Manjak u organizmu je jedan od osnovnih razloga nastanaka ateroskleroze. Ublažava grčeve mišića i ukočenost ruku.
• Vitamin B9 (Folna kiselina) – učestvuje sintezi nukleinskih kiselina. Bitna je u prevenci pojave tumora grlića materice. Ublažava bolove, sprečava anemiju, štiti od crevnih parazita.
• Vitamin B12 (cianokobalamin) – stimuliše regeneraciju ćelija jetre. Ima bitnu ulogu u prevenciji steriliteta. Simptomi nedostatka vitamina B12 se u nekim slučajevima mogu javiti tek nakon 5 godina nakon njegovog nestanka iz rezervi organizma. Nedostatak vitamina B12 se veoma često javlja kod osoba posle 50. godine života.
• Vitamin C (askorbinska kiselina) – učestvuje u stvaranju kolagena. Neophodan je za razvoj i obnavljanje tkiva desni, zuba, kostiju, ligamenata, hrskavice i krvnih sudova.

Koristise se u terapiji osteoporoze i reumatoidnog artritisa. Pospešuje apsorpciju kalcijuma, gvožđa, vitamina A, D, B kompleksa, nezasićenih masnih kiselina.

• Niacin (Niacinamid) – upotrebljava se kod problema sa artritisom i osteoartritisom. Učestvuje u sintezi nekih hormona i poboljšava cirkulaciju.
• Pantotenska kiselina (Kalcijum Pantothenat) – vrlo bitana za funkcionisanje organizma jer je sastavni deo ćelije. Neophodna je za sintezu koenzima. Učestvuje u sintezi bitnih hormona.

Istraživanja su utvrdila da su iritacije na koži, kao i gubljenje boje kose povezani sa nedostatkom pantotenske kiseline. Pantotenska kiselina se primenjuje u lečenju reumatoidnog artritisa.

• Biotin (vitamin H) – pomaže organizmu da potpunije iskoristiti hranu kao i sve druge mikroelemente koji se unose u organizam. Daje zdrav izgled koži, smanjuje bolove u mišićima, opadanje kose i krtkost. Preventiva ćelavosti i pojavi sede kose.
• Vitamin E (d-Alpha tokoferol) – veoma bitan vitamin sa vrlo izraženim antioksidantnim delovanjem (neutrališe dejstvo slobodnih radikala i time usporava porces starenja organizma).

U sadejstvu sa vitaminom C pomaže u terapiji tromboze i ateroskleroze, ublažava grčeve, štiti jetru i pluća. Preporučuje se u prevenciji karcinoma dojke i debelog creva. Nezaobilazan je u terapiji lečenja steriliteta kod oba pola.

• PABA (para-aminobenzoinska kiselina) –  para-aminobenzojska kiselina je antioksidant koji pomaže u borbi sa slobonim radikalima. Samanjuje inflamatorne procese za osteoartritis koji je često praćen jakim bolovima.
• Cink (cink glukonat) – pripada grupi esncijelnih mikroelemenata. Ima izuzetno bitnu ulogu u metabolizmu materija u organizmu. Neophodan je za sintezu DNK. Bitan je za aktivnost enzima. Blagotvorno utiče na zdravlje kože, kose, kostiju i noktiju.
• Bakar (bakar glukonat) – veoma bitan katalizator pojedinih hemijskih reakcija u organizmu. Neophodan za sintezu hemoglobina, kao i za pravilnu pigmentaciju kože i kose (sprečava prerano sedenje).
• Kalijum (kalijum fosfat) – kationi kalijuma su neophodni za funkcionisanje ćelijske membrane. Učestvuje u održavanju kiselo-bazne ravnoteže. Ima važnu ulogu u kontrakciji mišića (naročito srčanog mišića), u sprovođenju nervnih impulsa. Pomaže funkcijama enzima. Veoma je bitan za pravilno funkcionisanje jetre.
• Gvožđe (peptonat)  – najibitnija uloga ovog elementa je transport kiseonika u krvi. Žene gube dva puta više gvožđa njego muškrci. Organizm ne sisntetiše gvožđe već ga je neophodno unositi hranom i suplementima.
• Mangan (mangan glukonat) – mineral veoma bitan za pravilno oblikovanje i održavanje hrskavice, vezivnog tkiva i kostiju. Učestvuje u sintezi genetskog materijala. Ima antioksidantno dejstvo. Bitan je za proces zguršavanja krvi (koagulacija). Učestvuje u prometu energije u organizmu.
• Hrom (hrom pikolinat) – hrom zajedno sa insulinom učestvuju u metabolizmu šećera. Njegovo prisutstvo u organizmu je neophodno i radi pravilne razmene masnih kiselina. Sprečava razvoj i napredak ateroskleroze. Ima profilaktičko delovanje na bolesti srca i krvnih sudova.
• Selen (selenometionin) –  esencijalni mineral. Vrlo jak antioksidant (njegovo prisutstvo u organizmu upotpunjuje delovanje vitamina E), uspešno neutrališe delovanje slobodnih radikala u organizmu (usporava proces starenja).

Neophodan je za optimalno iskorišćenje joda u organizmu. Samnjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja. Bitan je za zdravlje kože, kostiju i noktiju. Daje tkivu elastičnost. Kliničke studije su dokazale da je ovaj element bitam za sprečavanje pojave kancerogenih oboljenja. Organska forma selena (selenmetionin) se najbolje apsorbuje u organizmu.

• Molibden (natrijum molibdat) – sastavni deo mnogih enzima, koji su neophodni za odvijanje mnogih biohemijskij reakcija u organizmu. Bitan je za energetsku promenu. Učestvuje u procisima detoksikacije krvi. Molibden aktivira zalihe gvožđa. Sprečava krvarenje desni. Neophodan radi normalnog funkcionisanja nervnog sistema.
• Fosfor (dikalcijum fosfat) – veoma bitan za pravilno formiranje i funkcionisanje kostiju. Bitan je za obnavljanje i rast vezivnog tkiva. Učestvuje u energetskim promenama u organizmu. Provodi nervni impulse. Neophodan za rad bubrega i srca.
• Enzimi su biološki katalizatori, šta znači da u organizmu ubrzavaju mnoge hemijske reakcije čim omogućavaju optimalno funkcionisanje ljudskog organizma.

Mnoge reakcije koje se odvijaju u ćelijama organizma su previše spore pa bi bez učestvovanja enzima neki od tih procesa dugo trajali ili dovodili do drugačijih produkata koje organizmu nisu potrebni ili bi mu štetili.

Enzimi mogu da ubrzaju reakcije i do nekoliko miliona puta. Ovaj kompleks je dopunjen kombinacijom enzima koji  obezbeđuju najibolje moguće iskorišćenje svih sostojaka formule. 

Terapijske indikacije:

• Osteoporoza.
• Prelom kostiju.
• Nedostatak funkcije štitne žlezde.
• Za jačanje gleđi.
• Bolesti zglobova(reumatoidni poliartritis, osteoporoza, osteohondroza, artroza..).
• Alergijska obolenja.
• Kao sredstvo za smanjenje propustljivosti zida krvnih sudova pri upalnom procesu (pneumonija, bronhitis, grip i dr.), vaskulitis.
• Kožne bolesti(ekcem, psoriaza).
• Toksifikacija jetre (jetra pod dejstvom različitih štetnih materija).
• Miomi, ciste, neplodnost.
• Jačanje noktiju.
• Osteoartritis.
• Anemija
• Opadanje kose.
• Profilaksa onkoloških bolesti.
• Kod narušene funkcije imunološkog sistema.
• Infektivne bolesti.
• Bolesti nervnog sistema i organa vida.
• Sindrom hroničnog umora.

Trajanje terapije:  Pogodno za kontinuiranu upotrebu.

Odricanje odgovornosti: Tekst je informativnog karaktera i ne može služiti dijagnostici i lečenju.